Полне болести

Полне болести, полно преносиве болести, сексуално преносиве болести (СПБ), полне инфекције или венеричне болести су све чешће, знатно чешће него раније. Њиховом ширењу доприноси и околност што се о њима мало мисли, и уврежено мишљење код лаика да се сексуално преносива оболења лако лече. Међутим, наивних оболења нема, чак иако је њихово лечење брзо и успешно. Посебно забрињава све већи пораст сифилиса и СИДЕ...

Полне болести обухватају најмање 20 врста сексуално преносивих инфекција. Међу полним болестима имамо разна вирусна, бактеријска, гљивична (нпр. кандидијаза) и паразитарна оболења.

У вирусне полно преносиве инфекције се убрајају следећа оболења и/или њихови узрочници: 

• полне брадавице или кондиломи,
• генитални херпес,
• хепатитис Б, Ц и Д, 
• СИДА,
• цитомегаловирус,
• Molluscum contagiosum.

• сифилис,
• трипер,
• хламидија,
• уреаплазма,
• микоплазма,
• меки шанкр, 
• лимфогрануломатоза,
• ингвинална грануломатоза.

• трихомонијаза, 
• стидне ваши,
• шуга, 
• интестиналне амебе, 
• Trypanosoma cruzi, 
• Giardia lamblia.

Полно преносиве болести се као што им само име каже преносе полним путем, мада се то може узети само као условно тачно, јер се неке од њих могу преносити и другим путевима. Примарни пут преношења је полни однос или сношај (вагинални и анални секс), а неретко може бити и орални секс. Други путеви преношења сваке од полних инфекција ће бити описани код њих појединачно у наставку текста.

Статистике

У Србији се не зна тачан број заражених полним болестима. Процењује се да је у Србији око 1,5 милиона људи заражено полним болестима или нешто око 20% од укупног броја становника. Највећи број регистрованих заражених је у узрасној скупини младих до 26. година старости. У Србији су хламидија и кондиломи (гениталне брадавице) најчешћи узрочници и полно преносиве болести.

Следи неколико занимљивих слика полних оболења и њихових узрочника, а у наставку текста ће уз опис сваке од њих бити још више слика и симптома.

Полно преносива оболења су код мушкараца врло распрострањена. Иако мушкарци могу бити без симптома инфекције, симптоми полних инфекција код мушкараца се ипак јако често јављају, па се тада и региструју оболели мушкарци. 

Сексуално преносиве инфекције код мушкараца су у народу познатије као мушке полне болести, али их узрокују исти микроорганизми као и код жена, што ће рећи да су у питању иста оболења, само су различити симптоми код мушкараца и жена.

Полно преносива оболења код жена су доста честа, скоро исто као и код мушкараца, с том разликом да су жене често без симптома код других полних инфекција у односу на мушкарце, односно код различитих полних зараза се жене појављују као асимптоматски преносиоци у односу на мушкарце.

Женске полне болести су термин у народу који означава полно преносива оболења код жена.

Симптоми полних инфекција могу бити међусобно слични, али и врло различити, у зависности од тога о којој се полној инфекцији ради. Ситуацију додатно компликују полно преносиве заразе које протичу без симптома. Оријентациони списак симптома полних оболења би био:

• осећај печења приликом мокрења,
• бол у доњем делу стомака,
• бол током сексуалног односа,
• крварење током полног односа,
• пликови или живе ране на гениталијама,
• појачана секреција непријатног мириса из гениталија,
• осип или свраб у гениталном пределу,
• оток у пределу полних органа.

Полно преносиве болести које су узроковане вирусима, као што рекосмо на почетку, су највећи проблем, како због слабих могућности заштите, тако и због слабости или недостатка одговарајуће терапије за њих.

Кондом или промена понашања, питање је сад???

Кондом је врло дискутабилне ефикасности када је у питању спречавање полних инфекција. Млади иначе у принципу не користе кондом увек (у вези га пре или касније престају користити), јер им квари природност најинтимнијег чина између двоје људи. А где је уопште место кондома у заштити од СИДЕ? Најквалитетнији кондом, има највећи коефицијент сигурности у моменту када силази са фабричке траке, и тада он износи - 90%. И са таквим кондомом би болест СИДА наставила да се шири, само истина споријим темпом, односно без годишњег дуплирања. Тај коефицијент сигурности кондома, од фабричке траке па до момента употребе, опада током транспорта до места продаје, затим током чувања на месту продаје, па онда током корисниковог транспорта до места где ће га чувати, затим током чувања од стране корисника, и на крају опада у самом моменту сексуалног односа (трење + температура вагине од 37 степени Целзијуса). Разлог због којега коефицијент сигурности кондома опада, лежи у ширењу микропора на кондому, који није голим оком видљиво оштећен (није пукао). Поређења ради, величина вируса ХИВ-а, у односу на величину микропора кондома, јесте однос величина столице и осредње собе (1:10). Током сексуалног односа, коефицијент сигурности најквалитетнијег кондома, који при том није видљиво физички оштећен тј. није пукао, у најбољој варијанти износи 80%. Постоје научни радови који извештавају и о још нижим резултатима кондома у превенцији СИДЕ у односу на овај рад што смо га линковали... Да ли је сигурност кондома велика? Да ли је 20% мали ризик? Задовољавајућа превенција полних оболења? Да ли се код СИДЕ уопште може говорити о великом и малом ризику? СИДА је смртоносна болест, исто као и беснило. Пацијент оболео од СИДЕ умире на два начина, или од разноразних инфекција, или ако неким чудом преживи инфекције, а то би заиста било чудо, онда од малигних тумора насталих као последица пада имунитета. Све у свему, не може остати жив. Из свега овога је јасно, колико је трагична “мудрост” из једне песме: “Само секс и рокенрол, све остало је спомен дом!”.

И на крају, закључак. Како стати на реп полно преносивим болестима? Укључујући наравно и оне код којих не постоје клиничке потврде да би их кондом спречавао (сифилис, херпес, хламидије), као и оне полно преносиве болести код којих кондом није довољно ефикасан, а чији најцрњи представник је СИДА.

Закључак се намеће текстом преузетим из наше књиге - Дерматовенерологије на страни 312.

"Болести које се преносе сексуалним путем су врло распрострањена обољења. У последње две деценије (од раних 80-тих) је запажен значајан пораст броја оболелих од сексуално преносивих болести. И поред великог напретка у дијагностици и терапији полно преносивих болести, парадоксално је да њихова учесталост и даље расте, а таквом порасту доприносе бројни фактори:

1. промене моралних норми,
2. либерализација сексуалних односа (“сексуална револуција”),
3. потенцирање секса путем мас медија и филмске индустрије,
4. мењање сексуалних навика (орални и анални секс),
5. хомосексуалност,
6. проституција,
7. злоупотреба дроге и алкохола,
8. примена оралних контрацептива,
9. урбанизација и миграције становништва,
10. Пораст броја сојева микроорганизама који су отпорни на антибиотике и изазивају СПБ (STD)."

Закључак је јасан. Руковођени основном медицинском идејом, по којој се увек треба лечити узрок, а не последица, можемо апострофирати значај морала, како у заштити самога себе, тако дабоме и другога. Од свих нагона, сексуални нагон је потенцијално најдеструктивнији, обзиром да се задовољава у двоје (или више), те да се као бумеранг може окренути против онога, ко се дрзне да га злоупотребљава. Стога не треба да изненади чињеница, што је кроз историју цивилизације, управо сексуални нагон претрпео и највећа ограничења (и по вертикали и по хоризонтали), али, зарад већег добра, зарад трајних задовољстава (телесно здравље, душевно здравље, могућност добијања деце, брачна стабилност, углед у друштву). Психопате дају примат тренутним задовољствима над трајним.

За младе који нису искусили сексуалне односе, треба да важи максима: „Један сексуални партнер за цео живот.“. И то је најбоља превенција полно преносивих оболења. А за оне који јесу искусили сексуалне односе: „Што мање сексуалних партнера.“. Максима: „Један сексуални партнер за цео живот.“, корисна је не само са дерматовенеролошке тачке гледишта, већ и са психолошке тачке, као и са тачке социјалних интеракција, а те тачке се, на жалост, врло често неоправдано занемарују, или пак погрешно представљају.

Пре него што са Вашим будућим партнером пођете упражњавати сексуалне односе, а за сваки случај и пре влажног пољупца, препоручљиво би било да се обоје заједно тестирате, како бисте били 100% сигурни да неће доћи до заражавања хепатитисом Б или пак ХИВ-ом. Тестирање на хепатитисе и ХИВ можете бесплатно урадити пре подне у Градском заводу за јавно здравље-Београд, у Булевару Деспота Стефана 54а (бивша улица 29. новембра). Они користе тестове најновије генерације, који период "прозора" за ХИВ скраћују са поменутих 6 месеци на само месец дана. Потребно је дакле да од ризичног контакта прође бар месец дана да би тест на ХИВ и хепатитис Б био пуноважан. За пуноважност теста на хепатитис Ц потребно је да прође бар пола године од ризичног догађаја. У истој установи може се добити вакцина против хепатитиса Б (вакцина штити и од хепатитиса Д). За обавештавање о цени и другим појединостима око вакцина позовите их на 011/2078-674. За тестирање на хламидије и друге бактеријске сексуално преносиве инфекције можете се јавити пре подне у Градски завод за кожне и венеричне болести - Београд, у улици Џорџа Вашингтона 17. За обавештавање о цени и другим појединостима тестирања на полно преносиве инфекције позовите их на 011/3243-626 лок. 124.

Војислав П. Радоја