Порекло Срба и Турци

Порекло Срба у причи о размножавању је тешко не дотаћи, као и не тако ретко присутну искомплексираност неких наших сународника, по питању наших крвних веза са Турцима. Ова искомплексираност може да има неколико нивоа, у зависности од тога да ли је само незнање посреди или поред тога имамо још нешто (нпр. прича да је младожења своју младу носио турском бегу у шатор). Да би се ова искомплексираност превазишла, народ мора да познаје историју и медицину (хумана генетика и антрополошка анатомија).

- Из историје треба знати, да су стари Срби у доба досељавања на Балкан (време варварства), имали обичај да не убијају заробљенике из ратова, већ су им, након извесног времена, нудили могућност да у миру иду својим кућама или да остану са њима, да живе као Срби, оженивши се српским удовицама чији су мужеви изгинули у том рату. Такође, треба знати и то да су стари Срби по досељавању на Балкан, асимиловали остатке римских легија (легионари са породицама), као и целокупно постојеће становништво, које је било веома малобројно у односу на Србе, који су дошли, у за то време, несхватљиво великој маси. Комотно се може рећи - најезда. Све у свему, порекло Срба је од најранијих времена врло разнолико.

Асимилација је зависила и од рељефа, те се тако асимилација у неким изразито изолованим пределима Црне Горе, веровали или не, продужила скоро до 1900 - те године. Такође треба знати и то, да на територији Европе (а вероватно и шире), нема чистих нација, као и то да су постојала словенска племена која су била тамније пути, те да се етногенеза и порекло Срба од њих не може докраја занемарити (иако су били малобројни). Стари Срби, као народ светлије пути пореклом, ратовали су и мешали се са медитеранским народима тамније пути. Из генетике треба знати да је наслеђивање тена полигенетско, при чему су гени за тамнију пут доминантнији од гена за светлију пут у спољашњем испољавању (фенотипска експресија). Узимајући у обзир, број ових гена у човеку, као и саме законитости наслеђивања боје коже, косе и очију, може се рећи да је у популацију од 100 првобитних плаво-, риђо- и светло смеђокосих Срба, било довољно да током деценија и деценија, доспе само 10 тамнопутих медитеранаца (медитеранки), па да ми данас будемо овакви какви смо (разнокоси), односно да се претходна генетика Срба значајно промени.

– Такође, треба знати да су у европском средњем веку, ратовали само племићи и припадници војничког сталежа (привилеговани сталеж, у миру су се бавили сточарством и тренирањем у ратним вештинама), те да је Турке у Маричкој и Косовској бици сачекало само наше племство са војничким сталежом, док су остали мушкарци остали код куће (и у миру и у рату су се бавили земљорадњом, изграђивањем путева, утврђивањем постојећих градова и тврђава, као и изградњом нових). Такође, нису баш сви српски ратници изгинули у овим биткама, а здраворазумски је јасно да нису повели и своју децу у рат. Данашњи Срби вуку порекло и од њих.

- Турци су по доласку на Балкан, дали феудалцима право прве брачне ноћи. У то време су сви освајачи у Европи (а можда и шире), покореним народима наметали право прве брачне ноћи, а са циљем да им убију вољу за размножавањем, да би их лакше асимиловали и проширили своје територије. Чињеница је да је право прве брачне ноћи постојало, али је велико питање колико је било поштовано. Срби су се штитили тако што су се у тајности венчавали или су се одмах по венчању селили у друго место. С друге стране, турски феудалци су у почетку више, а касније све мање поштовали ово своје право, јер је не мали број турских феудалаца, покушај остваривања овог права, платио сопственом главом. У породичним историјама Срба, оваква убиства се прилично често помињу као разлог сеоба. С друге стране, медицински критеријум да би се брак прогласио стерилним, јесте: "Изостајање зачећа после годину дана редовних сексуалних односа без коришћења кондома" 5 Мој. 24:5 – Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео..

Ако томе још и додамо, анатомско антрополошке карактеристике (међусобни односи костију) данашњих Срба, у поређењу са данашњим Турцима, видеће се више него очигледне разлике, што још више говори у прилог чињенице, да је прилив турских гена у нашу нацију, могао да буде само спорадичног карактера. Изводити тако порекло Срба од Турака је најблаже речено нетачно, а може бити и злонамерно. Чак и лаици који пропутују Турску, јасно ће потврдити да су разлике у физичком изгледу данашњих Срба и Турака више него очигледне, што говори да се разликују и генетика Срба и Турака. Намерно кажем пропутују, јер се у једном малом делу Турске, налази сконцентрисано око 2-3 милиона мухамеданаца наше крви, који су након пропасти Отоманског царства, отишли са/за Турцима. Турске власти су се касније потрудиле и да им дају турска презимена. Многи од њих и дан данас говоре српским језиком.

На жалост, на сличан начин смо у разним смеровима, изгубили на милионе људи, што историчари јако добро знају.

Војислав П. Радоја