Абортус

Абортус или побачај је прекид у трудноћи чије трајање није оспособило фетус за живот изван материце. Ако се трудноћа прекине пре 28. недеље (спонтано или намерно), то се сматра побачајем, а ако се заврши након 28. недеље сматра се порођајем. Код артефицијалног абортуса имамо намерни, насилни, вештачки прекид трудноће.

Прекид трудноће може бити спонтани или намерни. И за један и за други се у медицинској терминологији користи заједнички појам - абортус. Спонтани прекид трудноће или abortus spontaneus има ток сличан порођају и врло ретко је праћен компликацијама. Различити узроци могу довести до спонтаног прекида у трудноћи, међу којима су и неке врло честе полне болести. Код нас се у народу под абортусом најчешће подразумева намерни, вештачки прекид трудноће - abortus arteficialis. Тема текста у наставку је намерни, насилни, вештачки прекид трудноће.

Када одговарају колико кошта абортус, поједини знају да кажу - кошта један дан вашег времена, чак шта више једно поподне, цена абортуса 150 евра, са тоталном или локалном анестезијом - безболно, брзо и лежерно решавање „проблема“, са брзим опоравком после абортуса. Да ли је све тако једноставно? Ето и плодног тла за добре научне радове. Питање абортуса је уједно и питање из области која се зове етика. Питање, ни мање ни више, него живота и смрти. Да ли су абортуси решење? Или су пак последице и цена абортуса ипак много веће? Погледајте у наставку колико заиста абортирање може да кошта.

У научном раду Љубице Милошевић, Јасмине Диковић и осталих, под називом: „Артефицијални абортус - метод контрацепције или нужно зло“; праћени су број артефицијалних абортуса, број спонтаних побачаја, број порођаја и број прегледа у периоду од 1990-2003, у Диспанзеру за жене и Заводу за здравствену заштиту Тимок-Зајечар, Србија, у циљу коришћења модерних контрацептивних средстава жена герминативног доба. Резултати овог истраживања показали су да се, у том центру, изврши више намерних прекида у трудноћи него порођаја, да је женама то основни метод контрацепције. Чак је изражена сумња, да је број абортирања и већи због тешкоћа у пријављивању, постојања приватних гинеколошких амбуланти и различитог класификовања побачаја. Не би требало да сумњамо, да би слични или још погубнији резултати били и у осталим центрима у Србији, када би се овакво испитивање учесталости насилног прекидања трудноћа извршило.

Како је вештачки прекид трудноће, постао доминантан метод контроле рађања код жена герминативног доба у Србији?

Текст у наставку детаљно говори о томе како се ради абортус. Абортуси се раде разним хируршким методама, а одговарајући метод абортирања се примењује у зависности од тога колико је трудноћа одмакла. Сваки од хируршких поступака прекида трудноће носи одређени ризик по здравље жене и може да компликује опоравак после абортирања.

• Намерни прекид у раној трудноћи, старости до краја трећег месеца интраутериног живота плода, може да се ради киретажом или вакумом, аспирацијом. Киретажа као поступак за прекидање трудноће подразумева акушерску технику којом се киретом кида и извлачи део по део плода. У случају да је детиња глава при киретажи превелика, а обично јесте при овој процедури, глава се посебним апаратом ломи, па се садржај лобањске дупље и смрскане кости извлаче апаратом за сукцију (исисавањем).
• Кад је трудноћа старија од три месеца, вештачки прекид трудноће се ради оперативним путем (најчешће царским резом) или поступком провокације материчних контракција (инјекцијом простагландина). Након што се дете након ових процедура роди, оно се оставља да умре. Велики број ове деце може да дише, па чак и да плаче.
• Насилни прекид у одмаклој трудноћи може да се ради методом убризгавања хипертоничног раствора NaCl у амнионску шупљину плода. Многа деца преживљавају овај поступак абортуса. Случај Gianna-e Jessen (на слици) сведочи да је преживела ту процедуру. Над њом је покушан абортус сланим раствором, али је она преживела ову методу абортуса. Једна од сестара у болници ју је спасла неминовне смрти и дала на усвајање једној породици. Ова жена данас путује целим светом и сведочи личним примером о достојанству нерођене деце.

Такође, вештачки прекид у одмаклој трудноћи у одређеним случајевима се може радити тако што започиње механичком дилатацијом грлића материце, на коју се може надовезати нека од ембриотомија (перфорација главице, декапитација..). Да поближе појасним ове поступке абортуса и њихове процедуре. Перфорација главице је акушерска операција при којој се проваљивањем главице, кроз отвор на зиду лобање, одстрањује њен садржај и тиме се смањује обим и запремина главице, те омогућава лакши пролаз плода кроз порођајни канал. Декапитација плода је акушерска операција при којој се пресецањем врата, одваја труп од главице плода и тиме омогућава брзо и сигурно довршење порођаја. И, наравно, увек је могуће извршити перфорацију главице након извршене декапитације плода.

Како изгледа крајњи исход ових процедура приказују слике...

Абортивне пилуле такође није на одмет поменути. RU 486 познатији као MIFEGYN, који се користи за прекидање трудноће таблетама, не припада нимало наивним лековима. Чак би се могло и рећи да се због прекидања трудноћа пилулама убраја у групу врло опасних лекова. Прекидање трудноћа пилулама је мање инвазивно од хируршког прекида трудноће, али дуже траје, па тако представља врло мучно искуство, јер је праћено јаким боловима и дужим крварењем. Жене које су абортирале овим таблетама уобичајено крваре 1-2 недеље, 10% њих крваре више од месец дана, а један број случајева захтева класичну киретажу ради одстрањивања заосталог ткива фетуса. Ове пацијенткиње су изложене инфекцији током читавог овог периода, односно свим последицама намерног прекида трудноће које из инфекције могу произаћи. Према европским истраживањима, 1 од 100 жена које су абортирале овим пилулама бива примљена у болницу и има потребу за примањем трансфузије. Сепса, озбиљна крварења и срчане аритмије изазване овим леком за прекид трудноће лековима, однеле су многе животе.

Искуства жена могу бити врло озбиљна када су у питању абортуси. Тешке непосредне компликације су трауматски и хеморагички шок, који могу довести до смртног исхода као последице намерног прекида у трудноћи. Њих изазивају јаки болови после вештачког прекида трудноће и озбиљна крварења после предузетих поступака абортирања.

Перфорација материце, а након ње и тешке повреде трбушних органа: пре свега црева, оментума и мокраћне бешике, могу довести до крварења и тренутне смрти пацијенткиње; или пак до развоја инфекције и генерализоване сепсе после неколико дана, као и дифузног перитонитиса са смртним исходом. Због перфорације материце и атоничног крварења као последице абортуса, може доћи и до неопходности хистеректомије (одстрањивања материце).

Касне компликације вештачког прекида у трудноћи су хронична запаљења јајника и јајовода често праћена са привременим или трајним стерилитетом. Стерилитет може настати и услед такозваног Ашермановог синдрома, тј. срашћивања зидова материце, и затварања материчне дупље. Поменуте компликације су значајно чешће код абортирања у одмаклој трудноћи.

Даље:

Карцином дојке. Жене које су абортирале су под повећаним ризиком од оболевања од карцинома дојке. Након легализације абортуса у Америци 1973. године забележен је пораст оболелих од карцинома дојке за 50 %. Такође се јавља повећан ризик од цервикалног, оваријалног канцера, као и од канцера јетре.

Непотпуним одстрањивањем плода и плодових овојница, абортуси за цену и последице могу имати крварење и инфекцију, а такође и најагресивнији тумор који се среће код људске врсте, који је пореклом од заосталог ткива плода у материци.

ДИК (дисеминована интраваскуларна коагулација) је по живот опасна компликација абортуса, која се јавља у 2 од 1000 абортирања извршених у другом триместру трудноће.

Све компликације абортуса се чешће јављају код млађих жена (тинејџерки, малолетница). Абортусу у првој трудноћи се стога приступа само у изузетним случајевима, обзиром да прекид прве трудноће, односно неке од компликација абортуса у првој трудноћи, могу довести и до губитка способности рађања као трајне последице абортирања плода.

Пост-аборциони синдром се, уопште узевши, често јавља у свим узрастима, као скуп пратећих искустава жена које су абортирале. Одликују га низ психичких промена, налик на поновљене снове у којима се репродукује догађај абортуса, или је пак у питању избегавање емотивног везивања, поремећај сна, депресија, злоупотреба психоактивних супстанци, осећај кривице, суицидалне мисли или покушаји самоубиства.

Као последице абортуса за нову трудноћу срећемо:

• Чешћа крварења у првих три месеца нове трудноће
• Чешће су порођајне компликације
• Лошије одвајање плаценте, и чешћа потреба за мануелним одстрањивањем заостале плаценте
• Два пута је повећан ризик од смрти одојчета у првим месецима живота
• Три до четири пута је повећан ризик од смрти детета до навршене прве године живота
• Наредно дете чешће има малу телесну масу на рођењу
• Наредно дете се чешће рађа превремено, и излаже се свим компликацијама које због тога могу настати.

Слике ултразвучних снимака пре абортуса у раној трудноћи су испод. Толико о томе да је то само неко недиференцирано ткиво (првих 10 недеља).

А ево како изгледају слике после поступка абортуса у раној трудноћи.

Устав у Србији гарантује право човека да слободно одлучи о рађању деце (чл.27). Питање абортуса је даље регулисано Законом о поступку прекида трудноће у здравственој установи Србије (Сл. Гласник Република Србија, 16/95).
Према овом Закону, вештачки прекид трудноће се може извршити само на захтев бремените жене, и то уз изричиту писмену сагласност. За прекид у трудноћи лица млађег од 16 година, потребна је сагласност родитеља или старатеља, а ако су они одсутни или спречени, онда сагласност надлежног органа старатељства (чл.2 и 3).
Вештачки прекид трудноће се не може извршити када се утврди да би се њиме теже нарушавало здравље или угрозио живот жене (чл.3).
Лекар је дужан да жену обавести о томе које су опасности и последице абортуса (чл.5).

Абортус у раној трудноћи, до 10 недеља

До десете недеље, захтев бремените жене да прекине трудноћу, уз слагање лекара специјалисте акушерства и гинекологије, довољан је услов до десете недеље гестације (чл.6). Ако је трудноћа старија од 10 недеља и постоји намера труднице да је прекине, она подноси захтев а одобрење захтева даје комисија састављена од гинеколога, интернисте и социјалног радника. Намерни прекид трудноће старије од 12 недеља обавља се лековима који изазивају контракције материце и тако доводе до абортуса или се абортус обавља хируршки.

Абортус у трудноћи старој од 10 недеља до 20 недеља

После десете недеље, сваки намерни прекид трудноће се сматра „изузетним прекидом трудноће“ и може се извршити само:

• Када се на основу медицинских индикација, утврди да се на други начин не може спасити живот жене или отклонити тешко нарушавање њеног здравља (здравствени разлози);
• Када на основу научно-медицинских сазнања, постоји могућност да се роди дете са тешким телесним и душевним поремећајима(еугенички разлози);
• Када је до зачећа дошло извршењем кривичног дела нпр. силовањем, обљубом над немоћним или малолетним лицем или злоупотребом положаја (социјални разлози).

У трудноћи после десете недеље до навршене двадесете недеље, о абортусу одлучује конзилијум лекара.

Абортус у трудноћи после 20 недеља

После двадесете недеље, о абортусу одлучује етички одбор здравствене установе. Према правилнику о броју, саставу и начину рада етичког одбора у здравственој установи (Сл. Гласник Републике Србије, бр. 30/95), овај одбор има 5 чланова и 5 заменика, и то специјалисте из гинекологије и акушерства, педијатрије, неуропсихијатрије, интерне медицине и дипломираног правника, који имају наставно звање професора медицинског, односно правног факултета, или научни степен доктора медицинских, односно правних наука. Овај одбор одлучује ако су сви чланови или њихови заменици присутни (чл. 2 и 3). Одбор одлучује само једногласно, у року од 7 дана од дана подношења захтева за прекид трудноће, а свака одлука мора бити образложена (чл.4). Ни закон, ни правилник не предвиђају могућност бременитој жени, да се жали против одлука надлежних органа када сматрају да нису испуњени услови за намерни прекид трудноће.

Занимљиво је скренути пажњу на чињеницу, да отац детета нема никакво право на одлуку о судбини заједничког детета.

Такође је невероватна чињеница, да малолетна лица од 16 година (малолетнице), нису довољно зрела да донесе одлуку о томе ко ће бити председник државе и самим тим немају право гласа; не могу купити цигарете на трафици... али итекако могу самостално одлучити да изврше абортус..

Закључак... нек буде остављен сваком од вас. Самом у својој љуштури од тела, у пресеку вриштећих брзина живота и заблуда и истина... све нек једно је. Само ваше и само за вас у тишини ваших мисли.

А од мене... ето једна слика...
...кажу да слике говоре више од хиљаду речи.

А Вама само мир.

Сања В. Васић