Нови Божји Закон

Нови или последњи закон Божји је дат људима преко Исуса Христа, оваплоћеног Бога с циљем да се у људима формира нови карактер, да постану нови људи, који су достојни да се назову децом Божјом и буду достојни да наследе небеско Царство Божје.

Овај нови карактер човека треба да буде боголикост и христоликост и треба да се развије из свих јеванђелских врлина, личних и општих.

Духовни и морални карактер хришћана се развија утицајем троструких фактора.

Који су то фактори?
Послушност Христу и Његовој Цркви, лични напори у доживљавању свих врлина, и Божја благодат кроз свете тајне или нарочито надахнуће.

Које су највеће хришћанске врлине?
Вера, нада и љубав.

Можемо ли то изразити другим речима?
Право мишљење кроз веру у Христа; чисто осећање кроз наду у Христа и добро дело кроз љубав у Христа.

Које су друге хришћанске врлине?
Има их много, али се сматра да су њих седам изнад осталих.

Које су то врлине?

• Смерност,
• Дарежљивост,
• Морална чистота,
• Милосрђе,
• Уздржљивост,
• Кротост, и
• Ревност у вери.

Како стичемо ове врлине?
Понављањем и понављањем докле нам ове врлине не постану природне као дисање.

Да ли је понављање хришћанских врлина врло битно у развијању нашег карактера?
Да, исто као што се право образовање састоји углавном од понављања, а ово је у ствари примењивање хришћанских врлина у животу.

Шта омета правилно развијање хришћанског карактера?
Грех.

Шта је грех?
Суштински, сваки грех је лаж и насиље.

Које грехе зовемо смртним гресима?
Оне који одводе у вечну смрт. Њих има седам.

У каквом су односу они према седам великих врлина?
Они стоје насупрот овим врлинама, као:
Гордост, насупрот смерности, среброљубље, насупрот дарежљивости, разврат, насупрот моралној чистоти, завист, насупрот милосрђу, неумереност, насупрот уздржљивости, гнев, насупрот кротости, очајање, насупрот ревности у вери.

Постоје ли други тежи греси?
Постоје тзв. четири греха који вапију на небо за казну.

Који су то греси?
Хотимично убиство с разбојништвом, содомија, закидање најамничких плата и кињење удовица и сирочади.

Постоје ли многи мањи греси?
Постоје многи и многи мањи или опростиви греси у мислима, речима, жељама и делима.

Како се можемо ослободити грехова?
Светом тајном покајања, чврстом самодисциплином да се греси не понове као и упражњавањем врлина.

Господ наш Исус Христос изашао је на гору и учио своје ученике говорећи: „БЛАЖЕНИ СУ СИРОМАШНИ ДУХОМ, ЈЕР ЈЕ ЊИХОВО ЦАРСТВО НЕБЕСКО."
Сиромашни духом су они који себе сматрају врло малим у поређењу с величином Божјом и који чезну да се обогате у Богу и у његовом царству.

„Блажени су који плачу, јер ће се утешити."
Они који плачу у овом пролазном свету личе на Сина Божјег, који се никад није смејао, а врло често је плакао, због људског неразумевања, грехова и страдања.

„Блажени су кротки, јер ће наследити земљу".
Кротки су човекољубиви и дуготрпљиви људи. Због своје кротости Христос је назван Јагњетом Божјим. Надувени и срдити су противност кроткима. Они хватају на брзину и на брзину губе. После дужег времена кротки добијају. Хришћани су били гоњени од незнабожаца и скоро истребљени, али данас они имају превласт на земљи.

„Блажени су гладни и жедни правде јер ће се наситити"
Гладни и жедни правде су људи којима тешко пада неправда у свету. Они ће видети победу васкрслог Христа који ће победити све силе зла, и њихова ће срца бити испуњена задовољством и радошћу. Они ће видети и победу гоњене Цркве и зарадоваће се.

„Блажени милостиви, јер ће бити помиловани".
Како ми поступамо са децом Божјом, тако ће Бог поступати с нама. Милост за милост. Али надокнада Божјег милосрђа је неупоредиво већа од милосрђа људи. „Они ће примити стоструко", рекао је Господ милостивима.
Милосрђе је двострука врлина: лична и друштвена. Милостиви смо и према себи самима када не заборављамо своју душу и њено спасење. Егоизам, освета и суровост супротни су милосрђу.

„Блажени су чистога срца, јер ће Бога видети".
Људско срце је право око за гледање духовних стварности, а у првом реду — Бога. Дугим упражњавањем и Божјом благодаћу срце се може очистити од свих грешних прљавштина, као што сведоче Житија светих. Рђаве мисли и жеље прљају и заслепљују срце.

„Блажени су миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати".
Христос је назван Кнезом мира. Он је давао мир својим ученицима. Свако може дати оно што сам има. Ако имамо мир у својим душама, можемо дати мир и другима – мир разума, срца и воље — троструки мир у јединству — то је стварни божански мир у души. Неуравнотежена душа не може имати мира.

„Блажени су изгнани правде ради, јер је њихово Царство небеско".
Бити гоњен ради правде значи бити сличан Христу и апостолима. У Православној цркви појавио се огроман број мученика који су пострадали за правду, који су населили Христово Небеско царство. Св. ап. Петар пише: „Јер је боље, ако је воља Божја, да страдате добро чинећи, него зло чинећи" (I Петр. III, 17).

„Блажени сте ако вас узасрамоте и успрогоне и реку против вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради".
Овде Христос говори о страдању његових следбеника, ради Њега. Они ће бити вређани, клеветани и мучени. Али они треба да све претрпе с несаломљивом вером и надом у Њега, који ће доћи у своје време као последњи Победилац и праведни Судија. Он ће тада засвагда одвојити праведне од неправедних.

Закључак
„Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима".

Радујте се у плачу, радујте се у страдању, радујте се у умирању, јер најбољи у људском роду, који су прошли исти трновит пут као и ви, чекају вас сада у оном свету којим влада Христос, и где нема уздаха, ни туге, ни страдања, већ живот и радост вечна.

Поред Блаженства Господ наш Исус Христос дао је упутства својим следбеницима, за стицање и других личних и друштвених врлина, које су битне за изграђивање њиховог хришћанског карактера. Ове се врлине могу стећи само савесним и ватреним залагањем и животом, као што су мислили и радили Свети Оци Цркве.

А. Упражњавање личних врлина

Унутарња молитва
„Када се молиш, уђи у одају своју, затвори врата своја и помоли се Оцу своме, у тајности, и Отац твој који види тајно, наградиће те јавно." (Матеј, VI, 6).

Пост
пред Богом а не пред људима. „Када постиш , не показуј људима да постиш, већ Оцу, који је у тајности, и Отац твој који види тајно наградиће те јавно." (Матеј, VI, 16).

Чување душе
Потребно је духовно бринути и о телу и о души, о сваком посебно. Душа се разликује од тела и потребна јој је друкчија храна, одећа и светлост. „Хе живи човек само о хлебу, већ о свакој речи Божјој" (Лука IV, 4).

Чување јединства душе
Јединство у души значи снагу и мир, док подељена душа значи слабост и пропадање. „Ако је дом подељен у себи, такав дом не може остати” (Матеј XII, 25) рекао је Господ. Он је такође рекао: „Нико не може служити два господара... Не може служити Богу и мамону" (Матеј VI, 24).

Контролисање срца и мисли
Добре мисли су семе за добра дела. Бог види наше мисли. Знајући људске мисли Господ Исус је рекао: „Зашто помишљате зло у срцима својим" (Мат. IX, 4), „Јер из срца излазе зле мисли, прељубе" и свако зло (Мат. XV, 19). Потребно је стално вежбање у добрим мислима и жељама.

Контролисање језика
„Заиста, вам кажем, за сваку узалудну реч коју кажу људи, одговараће у дан Суда" (Матеј, XII, 36).

Избегавање притворства
„Чувајте се квасца фарисејскога, које је притворство” (Лука XII, 1). „Нема ништа тајно што се неће дознати" (Матеј, X, 26).

Потребно је бити као дете
у скромности, искрености и вери. „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско" (Матеј XVIII, 3).

Издржљивост
Издржати све тешкоће у испуњењу закона Христовог значи осигурати спасење душе. „Који претрпи до краја тај ће се спасти" (Матеј, X, 22).

Обуздање
од неумерености хране, пића и узнемирености. „Чувајте се да се срца ваша не преоптерете храном, бригама овога света" (Лука XXI, 34).

Тврдо веровање
без икакве сумње у Христову силу и милосрђе. „Не бојте се, само верујте". Верујте да „Богу ништа није немогуће"
Господ Исус је рекао: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује". Запамтите, да без чврсте вере у Христа, нада и љубав су без темеља.

Познавање
Светог Писма и силе Божје мора да расте сваког дана. То снажно помаже јачању наше вере у Христа. Господ је укорео садукеје због њиховог незнања, говорећи: „Не познајете ни Свето Писмо, ни силу Божју."

Усамљеност
је врло корисна ради самопосматрања, разматрања свог сопственог живота и разговора с Богом. Врло је пријатно за оног који зна да искористи усамљеност, док је она за површне досадна, Господ Исус је често одлазио у усамљена и пуста места, и „бејаше тамо сам".

Слобода од ствари
Човеков се живот не састоји у обиљу ствари које поседује. Човекова душа више вреди пред Богом од читавог света. „Јер шта вреди човеку ако добије цео свет, а изгуби душу своју” (Лк. XII, 15; Мат. XVI, 26). Морамо бити обазриви да не изједначимо себе, своју личност, или своју душу с материјалним благом, већ да уздигнемо своје душе изнад свега у свету.

Стајање пред Богом
Прави религиозни човек потпуно је свестан да стално стоји пред живим и свевидећим Господом. Стога се стиди греха и поносан је; делом које је праведно пред Богом. „А вама је и коса на глави сва избројана." (Мат. X, 30).

Пребивање у Христу.
„Онај који буде у Мени и Ја у њему, он ће родити многи род; јер без Мене не можете чинити ништа" (Јован XV, 5). Стога нека Христос уђе у твоје срце као у своју одају и нека управља из твог срца твојим мислима, жељама и делима.

Очекивање смрти и суда
Човек који сваког дана гледа и слуша како умиру хиљаде људских бића, а не мисли на своју смрт није разуман. Човеку који није мислио на приближавање смрти, већ гомилао храну за далеку будућност Бог је рекао: „Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе; а шта си припремио, чије ће бити?" (Лука XII, 20).

Благодарност
према Богу је велика врлина. Ако сте примили мало од Бога, а благодарили сте за то, Он ће то умножити, као што је умножио пет хлебова.

Прослављање Господа
Не тражите славу од људи, већ славите Бога. Што више дадете више ћете примити. Реците, као што је рекла Пресвета Дјева: „Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу Моме". (Лука I, 46—47).

Б. Упражњавање друштвених врлина

Давање милостиње
„Када чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери, да их хвале људи. Нека не зна левица твоја шта чини десница и Отац твој који види у тајности, платиће ти јавно". (Мат. VI, 2—4).

Давање без оклевања
„Који иште у тебе, подај му; и који хоће да узајми не одреци му" (Мат. V, 42) Дај све у име Христа и братства ради.

Љубав према непријатељима
„Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне" (Мат. V, 44). Другога пута нема ка заједници са Христом, ни да се у свету оствари мир и братство.

Чинити добро људима
Како? Исто онако као што желимо да људи нама чине. „Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер је то закон и пророци". (Мат. VII, 12). После две велике Христове заповести, ова је највећа.

Опраштање брату
„Ако се брат твој огреши о тебе, покарај га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође теби и рече: кајем се, опрости му". (Лука XVII. 3-4),

Скромност
Христос је био рођен у стаји. Зашто се онда ми боримо за највише части и прва места? Седи на последње место... „Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизи, подигнуће се" (Лука XIV, 11)

Сажаљење према грешницима
То је пут да им се помогне да се поправе. Исмевање и осуђивање ништа им не користи. Христос је на такве гледао као на болеснике. Он их је посећивао (Закеј), јео са њима (Матеј), срдачно разговарао с њима (жене грешнице) и зато је успевао да им врати духовно здравље и људско достојанство.

Помирљивост
Пре одласка у цркву, а исто тако пре доласка пред суд, хришћанин је дужан покушати да се измири са својим противником (Мат. V, 23—25). „Ако се брат твој огрешио о тебе" предузми постепене мере које је јасно одредио Господ (Мат. XVIII, 15—17).

Одважно исповедање Христа пред људима
„Ко се постиди мене и мојих речи пред људима, и Син Човечији ће се постидети њега када дође у слави својој" (Лука IX, 26)

ОПРЕЗНОСТ ОД ЛАЖНИХ ХРИСТОСА
Неверници и непријатељи Христови ће уместо истинитог Христа Господа прогласити себе или друга лажна и опасна лица за „христосе" Предвиђајући ово, Господ Исус је опомињао: „Будите обазриви да вас не преваре. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос... Не идите за њима" (Лука XXI, 8)

Удовољавање дужностима
„Дајте ћесарево ћесару и Божје Богу" (Мат. XXII, 21). То значи: Дајте световним властима оно што свету припада, а Богу духовне прилоге. Као што је лик ћесара на новцу, тако је лик Божји на човековој души.

Разборитост
„Коме је много дано, много ће се искати од њега." (Лука XII, 48) било у здрављу, или богатству, знању или части. Ако вам је дато мање, мање ће се тражити од вас. Божја правда је одређена и савршена. Није мудро бунити се против таквих закона.

Готовост на служење
Служење је оплемењено од Христа и кроз Христа. Тако су добровољне слуге у име Божје ново племство. „Син човечји није дошао да му служе, већ да служи..." (Мат. XX, 28). „Ако ја, ваш Господ и Учитељ, опрах вама ноге и ви сте дужни једни другом прати ноге... Ја вам дадох углед" (Јн. XIII, 14—15).

Готовост на жртвовање,
не само материјалних ствари, већ и свог живота за Христа, који је себе жртвовао ради нашег вечног спасења. „Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје" (Јн. XV, 13). Можемо имати много пријатеља, али највећи је Христос.

НАДАЊЕ,
или хришћански оптимизам. У свим невољама, несрећама, страдањима, чак и у мукама и смрти, хришћанин је пун наде, јер се сећа Христових речи:
„Велика је награда ваша на небесима."
„Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити".
„Ја победих свет".
„Даде ми се свака власт на небу и на земљи."