О свештеним предметима

Све што је освећено и посвећено служењу Богу сматрамо светим стварима.

То су: храмови, олтарски сасуди, барјаци, свештеничка одјејања, богослужбене књиге.

Међу најзначајније свете ствари сматрамо: Крст, иконе и свете мошти.

Зашто крст сматрамо светим предметом?
Зато што је Христос умро на крсту ради нашег спасења. Одувек је крст поштован као заједничка застава хришћанства, као застава победе над Сатаном и над свим Христовим непријатељима.

Откада хришћани употребљавају знак крста?
Од апостолског времена.

У чему нам помаже знак крста?
Даје нам охрабрење у страху, смирење у болу, слободу од насиља, наду у очајању.

Да ли све ове помоћи долазе од материјала од кога је крст направљен?
Хе, већ од Христа кроз крст.

Зашто баш кроз крст?
Да нас подсети на чињеницу да су људи примили вечно спасење кроз страдање нашег Спаситеља на крсту.

Како црква указује поштовање крсту?
Употребом крста у сваком богослужењу и свакој молитви у храму и на сваком богослужењу ван храма;
Посвећењем крсту два дана у седмици, среду и петак, када се чита и пева о Распетом Христу и Његовим страдањима и о значењу ових страдања — да их не заборавимо.

Која је посебна песма посвећена Крсту средом и петком?
Зове се егзапостилар и она гласи:
„Крст је чувар целе васељене,
Крст је украс Цркве,
Крст је снага царева,
Крст је учвршћење верника,
Крст је слава анђела, и рана демона".

Шта представљају иконе?
Пре свега, оне изображавају лик Спаситеља нашег Исуса Христа и догађаје из Његовог драматичног живота. Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима и у боји, насликано на зидовима храма, или на дрвету или у облицима неке друге материје. Оно што се читањем приказује нашим ушима то се исто приказује гледањем нашим очима.

Кога још изображавају иконе?
Пресвету Дјеву, анђеле и светитеље.

Зашто не указујемо поштовање другим стварним бићима или стварима, већ само анђелима и светитељима?
Зато што су они везани за божанску личност нашег Спаситеља Исуса Христа и што анђели и људска бића представљају јединствену вечну вредност личности. Свако друго створење је помоћна и привремена вредност.

Који је основни значај икона анђела и светих људи?
У основи оне представљају власт натприродне силе над природном силом.

Да ли ми поштујемо иконе као материјалне ствари?
Никако. Ми не обожавамо ништа и никога осим Пресвете Тројице у Јединици — ЈЕДИНОГ БОГА. Али ми поштујемо светитеље као најбољу децу Божју и следбенике Христове, и њиховим ликовима указујемо посебно поштовање као што деца поштују слике својих родитеља, или браће.

Нису ли иконе ништа више него ликови изображења Христа и његових светитеља и ништа више него символ нашег поштовања према њима?
Много више од тога. Освећене иконе су канали моћне Божје благодати која лечи, препорађа, просвећује, охрабрује и опомиње. Господ Бог толико љуби своје светитеље и мученике као најближи круг своје породице, да даје чак моћ и њиховим ликовима када се поштују и њиховим именима када се призивају.

Како ово можемо доказати?
Многоструким искуством Цркве кроз многе генерације, исто као кроз нашу генерацију, а у вези чудотворних дејстава икона.

Зашто није било поштовања и призивања светитеља пре Христа као после Христа?
Јер су сви били у Аду докле није Христос сишао у Ад и ослободио њихове душе.

Шта су свете мошти?
Нераспадљиви остаци светитељских тела, која су показала чудотворну моћ.

Постоји ли пример у Библији који показује чудотворну моћ светитељских моштију?
Постоји, види II Књ. о Царев. XIII, 21.

Да ли обожавамо светитељске мошти?
Не. Ми обожавамо само Јединог Истинитог Бога који даје силу моштима својих љубљених светитеља да их прослављамо, као што су они прослављали Бога, док су били у својим телима.

Да ли приписујемо мађијску моћ моштима и другим свештеним предметима?
Не. То је заблуда незнабожаца. Чудотворну моћ таквих предмета ми приписујемо живоме Богу и Његовим живим светитељима, а никако мртвом предмету.

Из св. Писма дознајемо да је свемогући Бог понекад чинио чуда кроз мртве, безживотне ствари, например:
Кроз Мојсијев штап (Изл. IV, 2),
Кроз змију од бакра (Бројеви, XXI, 9),
Кроз Јелисејеве кости (II Цар. XIII, 21),
Кроз Христове хаљине (Мат. IX, 20),
Кроз иловачу и бању Силоамску (Јн. IX, 7),
Кроз сенку св. ап. Петра (Дела ап. У, 15),
Кроз марамице и убрусе св. ап. Павла (Дела ап. XIX, 12).

Стога нема сумње да је Господ Бог чинио чуда и кроз свети Крст, свете иконе и свете мошти.

Ова чуда треба схватити као милост Божју према немоћним и напаћеним људима; као Божје сведочанство да је Он свуда присутан, живи Бог, који све види па види и наша дела, а исто тако чуда су Божја опомена да уколико их више видимо утолико треба чвршће да верујемо у Њега с љубављу и страхом и да утолико више управљамо свој морални живот према Његовим заповестима. Иначе, постоји опасност да и ми будемо осуђени с оним Јеврејима у чијем је присуству Исус „чинио толика чуда, али нису веровали у Њега” (Јн. XII, 37). Стога је Господ рекао: „Да нисам међу њима чинио дела која нико не чини, не би греха имали: а сад и видеше и омрзнуше мене и Оца мога." (Јн. XV, 24).

1. Молити се Богу, похађати храм и слушати службу Божју сваке недеље и празника;
2. Држати вишедневне и једнодневне постове као што је одређено;
3. Свештена лица поштовати;
4. Исповедати своје грехе пред свештеником;
5. Избегавати дружење с неверујућим и не читати атеистичке и неприкладне књиге;
6. Молити се Богу за живе и за мртве;
7. Одржавати посебне постове и молитве када то одреде црквене власти у случајевима несрећа као што је рат, епидемија, глад, суша и сл.
8. Помагати издржавање Цркве, црквених служитеља и црквених установа;
9. Васпитати децу у вери својих отаца и саветовати грешнике да се врате вери и
10. Помагати у сваком погледу мисију Православне цркве у свету.