Трансцендентална медитација

Као атеиста, Ти би вероватно одбио сваки предлог да ступиш у неку религијску организацију. Е, видиш, то знају и они који пропагирају трансценденталну медитацију (ТМ), па у својим пропагандним иступима тврде како они, заправо, и нису религијска организација. А да ли је баш тако?

Они који пропагирају ТМ приказују тај покрет као научну организацију, трудећи се да на сваки начин прикрију његову очигледну заснованост на религији: вођа секте се, нпр. назива "His Holiness" ("његова светост"); оснивач секте је хиндуистички јогин; постоји десетак хиљада гуруа, постоје божанства којима се медитант обраћа и технике којима то чини - медитације и мантре… Више него довољно да код оних који практикују трансценденталну медитацију препознамо све атрибуте хиндуистичког верника.

Садржински, у питању је хиндуистичка обредна техника. Да је Махариши Јоги (оснивач покрета) остао у Индији, његови следбеници били би, нема сумње, хинду верници. Људи који се баве трансценденталном медитацијом припадају хинду религиозности ништа мање него хиндуистички монаси.

Зато не дозволи да те заварају "научни докази" којима пропагатори трансценденталне медитације машу, покушавајући да забашуре религијску природу тог покрета и да га прикажу као безазлени метод за психофизичко опуштање и релаксацију, изазивање позитивних вибрација и сл.

Јер, реалност неумитно сведочи супротно: трансцендентална медитација на крајње неприродан начин изазива код човека лажан осећај среће. На тај начин, човек само привидно решава своје проблеме, a у ствари је спречен да их уопште препозна у свом животу. Ово је главна опасност од трансценденталне медитације. Медитација неминовно изазива зависност, што је њена главна нуспојава. Симптоми апстиненцијалне кризе, потпуно исти као код наркомана, најупадљивији су код вишемесечног практиканта трансценденталне медитације кад овај није у могућности да обави медитацију у одређено време и у одређеном трајању.

Овај метод за постизање унутрашњег мира и равнотеже не може се наћи ни у једној озбиљној психотерапеутској или психијатријској публикацији. Не бележи га ни чувена Капланова "Енциклопедија психијатрије".

Али зато се у "Енциклопедији живих религија" трансцендентална медитација недвосмислено третира као жива религија. У наставку текста ћете видети зашто је то тако и како медитирати.

Сваки почетник у медитацији би требало да прочита сведочење и искуства младића који је имао среће да благовремено препозна о чему се ради: "Са изучавањем трансценденталне медитације повезана је и једна мала церемонија. Ученик је замољен да на њу донесе неколико воћака као симбол хране, марамицу као симбол одеће и неколико цветова као симбол радости. Убеђен да је реч о малом дару за учитеља, дошао сам уговореног дана на "малу церемонију" у центар за ТМ, наоружан цвећем, поморанџама и марамицом. Тамо су захтевали да се изујем и одвели су ме пред један олтар на коме су биле упаљене свеће, миришљави штапићи и велике слике вође покрета за трансценденталну медитацију и његовог учитеља кога зову "бог", као и неколико посудица за које ми је дато следеће објашњење: "Овде је пиринач као симбол хране у Индији, овде је вода као симбол Ганга, свете реке у Индији, овде је прах од сандаловине којим је освежавано чело Махаришијевог гypya". Онда су од мене тражили да мирно стојим пред олтаром и само да посматрам и тутнули су ми у руку један цвет. Тада је учитељ повисио глас и ја сам постао сведок једног староведског призивања богова, делимично изговараног, делимично певаног, праћеног симболичним покретима, као, например, умакањем цвета у "свету воду" и намењеним прскањем слика на олтару и према мени.

У мени је нарастала безмерна одвратност, био сам као скамењен и само сам мислио како да изађем одатле. Кратко сам размислио да ли да изађем из просторије, али био сам као одузет и нисам могао да се померим.

Још и данас - после више месеци - на души ми тешко лежи шок од овог духовног силовања, јер о томе је, заправо било речи. Све је у реду ако је кандидат унапред обавештен, ако му је објашњено и ако је упућен, па онда добровољно одлучи да учествује у тој свечаној иницијацији. Међутим, начин на који се овде ради - да се ученик без свог знања укључује у ритуално призивање богова - јесте један чудовишан поступак!". 

Ово негативно искуство би требало да прочита свако кога занима трансцендентална медитација и њена техника, као и сваки почетник у медитацији који ове ствари није препознао као такве на почетку бављења медитацијом.

Онда знај да свако ко почне да се бави трансценденталном медитацијом, аутоматски престаје да буде православни хришћанин. Зашто?

Појединци који уче трансценденталну медитацију кажу да је трансцендентална медитација наука, те да нема суштинских додира са религијом. Међутим, ова техника је итекако заснована на религијским принципима. При тзв. иницијацији, увођењу у технику медитације, учитељ трансценденталне медитације изводи класичан хиндуистички, дакле верски обред. Иницијација садржи клањање индијским божанствима. Тада се служи тзв. "пуђа", служба која обухвата приношење жртве (овде су то цвеће, марамица и воће) при чему се новопридошломе увијено објасни како је, ето, обичај да ученик даром обрадује свог гуруа -духовног учитеља. Дакле, обмана већ на самом почетку! Јер, из текста изговореног током обреда јасно је да се ради о жртвоприношењу "божанству". To остаје скривено од новог члана, пошто учитељ "пуђу" врши на варијанти санскрита, тако да иницијант уопште не може да разуме о чему се ту заправо ради.

И саме мантре вођене медитације (формуле које практиканти трансценденталне медитације добијају на иницијацији и употребљавају приликом медитирања), само наоко звуче као случајно одабрани гласови, a у ствари представљају називе хинду божанстава, што је управо супротно поштовању Једног Истинитог Господа Бога, заповести која је обавезујућа за све хришћане.

Човек који започне да практикује трансценденталну медитацију и медитирање, постепено доживљава све искривљенију слику о стварности. Самим тим убрзо изопачује и своја верска убеђења. Овде се не ради тек о верској заблуди, већ о правој духовној самообмани, прелести, која настаје и развија се управо практиковањем трансценденталне медитације. Осећај "дубљег доживљавања вере" је лажан, јер није добивен искреним моралним препородом код човека (што се постиже једино кроз покајање за почињене грехе), него је резултат развоја неоснованог осећања самоправедности и самозадовољности код медитанта.

Да ли је ико од српских светитеља, од Светог Саве и Св. Симеона Мироточивог, преко Св. Василија Острошког, па све до Св. Владике Николаја Жичког и Преподобног Јустина Ђелијског, користио неке секташке методе да би послужио Богу и своме роду у Вери Православној ?

Ако православци нису то радили за протеклих 20 векова, не дозволи ни ти да те слаткоречиви погубитељи људских душа преваре и доведу у понижавајућу ситуацију да се клањаш лажним боговима хиндуизма!

"Покрет за трансценденталну медитацију" је верска секта псеудохиндуистичког карактера, без обзира на све тврдње које пропагатори трансценденталне медитације о њој исказују!

"Трансцендентална медитација" Махариши Махеш Јогија (ТМ), сврстана је међу псеудохиндуистичке секте у следећим делима, као и у широј литератури у свету.

• "Веронаука у кући“, Архиеп. београдско-карловачка
• "Стаклене очи Индије", Митроп. црног.-приморска;
• "Православље и религија будућности", јеромонах Серафим Poуз
• "Верске секте - приручник за самоодбрану", 3. Луковић
• "Ловци на душе", Биљана Ђурђевић-Стојковић
• "Верске секте и култови", мр Зоран Милошевић
• "Секте, сатанизам и лажни пророци", Велибор Џомић
• "Енциклопедија живих религија"

Православна црква учи да је "Покрет за трансценденталну медитацију" - псеудохиндуистичка секта. Сва истраживања православних теолога и стручњака то потврђују!

САЧУВАЈ СВОЈУ ДУШУ

Браћо и сестре, за духовни савет обратите се свештенику Православне цркве при свакој парохији. Информације и литературу у вези са тоталитарним деструктивним верским сектама н утицајима добићете:

1. код свештеника Православне цркве при свакој парохији;
2. у књижарама Патријаршије СПЦ: Краља Петра Првог, Булевар краља Александра 2, Генерала Жданова 2
3. Храм св. Саве, Врачарски плато бб;
4. Храм св. Александра Невског, Цара Душана 63;
5. Књижара "Тројеручица", Нушићева 5;

и на другим местима.

Деловање верских секти, нажалост, све је распрострањеније и учесталије у Србији Узроци тога су вишеструки, а могу се исказати у неколико реченица:

а) Посебно плодно тле за деловање верских секти-деструктивних култова је подручје које обилује духовним и моралним ломовима услед ратних страдања.

б) Нестабилна политичка и социјална ситуација погодује деловању "ковача среће и благостања". Иза тоталитарних верских секти стоје моћне компаније, финансијски гиганти, што им у значајној мери омогућава њихово, благо је рећи, погубно (јер је, на несрећу, у великом броју случајева фатално) деловање.
в) Тренутну психичку кризу, осећај безнађа, беспомоћности, анксиозно-депресивна стања, итд, тимови одређене секте вешто злоупотребљавају, представљајући се као истински ослободитељи свих животних недаћа, брига и патњи,

како би из корена променили свест своје жртве, изоловали је од реалности

и својим погубним програмом, онемогућили је да адекватно перципира стварност и створили од ње беживотног, али покретног робота који је у потпуној власти свог "духовног вође".

Овај вид духовног криминала може се уопштено поредити са огледом са куваном жабом. Ако, дакле, жабу ставимо у врелу воду, она ће одскочити и неће угинути, али, уколико на њу сипамо воду постепено је загревајући, све до веома високе температуре, жаба ће бити скувана, јер неће реаговати на начин на то учинила у првом случају.

Методологија деловања верских секти могла би се упоредити са експериментом у коме испитујемо реакцију куване жабе, јер готово сви мање или више искусни проповедници учења верских секти у првих неколико контаката са потенцијалном жртвом, не откривају ни основна начела, природу свог учења, ни намере деловања, ни биографске податке и друге појединости оснивача секте, тако да потенцијална жртва и не зна у шта се упушта Веома често, активисти секте задужени за процену о томе ко би могао бити заврбован, пресрећу болесне, старије људе на станицама градског превоза, омладину по школама и факултетима.

Иза механизама функционисања верских секти, налазе се читави тимови стручњака из готово свих области људског живота, психологије, психијатрије, социологије, биохемије, неурофизиологије.

Тумачећи овај проблем, протојереј-ставрофор др Лазар Милин каже: "Суштина секте се управо и састоји у њеној опозицији према Цркви, у порицању црквене вере... Секта то обично чини у име "духовности", у име "правог" Христа, у име "истинитог" тумачења Светог Писма У ствари, свака секта чини огромну услугу атеизму, било свесно или несвесно. Атеисти и нехришћани могу да буду спољни противници Цркве, а секташи су њени унутрашњи противници. Материјалистичка философија јој пориче истинитост тобож у име научних чињеница, а секташи поричу истинитост Цркве тобож у име Светог Писма. Метод је различит, а резултат исти: оспоравање и обарање Цркве.".

Љубав се упознаје у Цркви, а Црква не окупља само безгрешне. Од човека се тражи да постане свестан своје грешности, а Црква ће га упутити како да се постом, молитвом и кајањем ослободи терета греха. Слобода од греха не спада у "слободе" које својим припадницима нуде секте и култови. Нормално, јер слуге "оца лажи" (сатане) могу да нуде само лаж. А слобода од греха је једина истинита слобода, достојна човека који је од Господа позван да својим животом буде икона Бога Живога, да животом својим слави Творца и Спаситеља - Оца и Сина и Светога Духа. — Тројицу јединосушну (истоветног бића) и нераздељиву.

Најприсутније секте и култови су: Јеховини сведоци, Адвентисти (Суботари), Трансцендентална медитација, Харе кришна, Сајентолози, Мунова секта (Унификациона црква). Сматра се да у Србији има преко 150 сатанистичких и разних окултистичких група.