Јутарња молитва Филарета митрополита московског

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе, и да се потпуно предам твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи сваког часа у току овог дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. He допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

Научи ме да се правично односим према својим ближњима, да никог не разгневим и не ожалостим. Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана, и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, праштам и волим.

Господе, дај да будем оруђе Твог мира: да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање-праштање, где је раздор-слогу, где је очајање-наду, где је тама-светлост, где је жалост-радост.

О, Божански учитељу, немој никад да ме теше, него да ја друге тешим; немој да ме разумеју, него да ја друге разумем; не да ме љубе, него да ја друге љубим. Јер кад праштамо, онда се нама прашта, кад дајемо, онда добијамо, а кад умремо, онда се рађамо за живот вечни.

Душе свети, буди ми на помоћи да данашњи дан посветим Господу и Спаситељу. Господе Исусе Христе, Сине Божји, боље је не живети, него живети без Тебе и против Тебе. Захваљујем ти Боже, за дар овога дана и за све добро које ћеш ми помоћи да данас учиним.

Избави ме, милостиви Боже, од жеље за угодношћу и удостој ме да у сваком тренутку будем спреман да се ради Тебе и ближњега одрекнем себе јер си ми за ту службу и дао живот. Помози ми да одбацим од себе све што није Твоје, а што је Твоје да примим у дубокој вери, нади и љубави.

Дај ми храбрости да Ти постојано служим: да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе, и испуним Твоју заповест о љубави.

Учини да светлост Твоје лепоте, доброте и љубави засја у мојој души. Амин.

Владика хвостански Атанасије (Ракита)

одломак
Против гордости

Ниједан човек нема већег непријатеља од своје властите гордости, нити човечанству у целини прети неко веће зло од људске гордости.

Сва трагедија гордости састоји се у човековом напуштању дома Очевог - у кидању заједнице са Богом и Светима Његовим, и у нарушавању заједнице са другим људима, браћом и сестрама.

Гордост се управо тако и пројављује, кроз одсецање, одсецање себе од других и кроз аутономност човековог живота у односу на Бога и друге људе.

Пошто заједница почива на љубави, потврђивању и прихватању друге личности, као што је то код Бога међу Лицима Свете Тројице, јасно је онда да се гордост јавља код човека због гашења љубави, односно, због губљења љубави према другима. Када их не волимо, други нам нису више ни важни, па не осећамо потребу да будемо у заједници са њима.

A y чему је суштина и шта је садржај гордости? Чиме се она храни? Суштина, садржај гордости, јесте оно што су Свети Оци назвали сеафтиа - самољубље. Зато бисмо појам гордости најближе могли означити често употребљаваном у обичном говору речју - саможивост. Објашњавају га и речи себичност и егоцентричност.

Неисправно је прибрајати гордост другим гресима и говорити да је она, ето, само један од грехова. Па чак и ако кажемо да је она највећи грех, или почетни грех, иако смо тада ближе истини, опет је то недовољно за показивање праве природе и функције гордости у животу човека. Сврставајући је међу грехе на било који начин, плашим се да ћемо веома умањити њен значај. Гордост је онај основни онтолошки чин, постављање свога живота на погрешну основу, и вођење целога свога живота на тој погрешној основи и изграђивање на тој погрешној основи своје личности. А та основа јесте свој его, своје ја.

Подсетимо се овде колико су Свети Оци, почев од Св. Атанасија Великог па наовамо, упозоравали да би се човек, и све друго што је створено, дакле све осим Бога, вратио у небиће, у непостојање, ако би Бог престао да га својим сведржитељским енергијама одржава у бићу. To значи да горд човек темељи свој живот на нечем непостојаном, несигурном, нестварном, на нечем што нема биће од себе, што може да се сурва у ништавило! Што му се то није већ догодило јесте само зато што добри Бог, упркос човековом безумљу, ипак придржава одметника да овај не би склизнуо.

Пошто је на себи утемељио себе, горд човек и служи самоме себи. He може он да служи Богу, не може да се жртвује за друге људе, не може да се уздржава од телесних задовољстава, нити да сузбија страсти. Он то не може зато што не осећа потребу зашто би све то чинио. Јер, како ћете имати обзира према некоме - у овом случају према Богу - када нисте у општењу с њим? И како ћете се жртвовати за некога када га не волите? Самољубље изграђује демона. Нема греха који неће учинити неко ко служи самоме себи.

Горд човек, услед своје самољубивости и одметништва од Бога, чини зло на два колосека. Прво, ту су пороци којима он задовољава своје сладострашће и славољубље. Тиме разара првенствено себе самога. Но, још више зла горд човек чини у другом правцу - другим људима. Пошто нема љубави према њима, он настоји да и њих, и цео свет, стави у службу свога era, свога самољубља. А из тога произилазе: завист, мржња, крађа, пљачка, убиства, оговарање других, клеветање, кривоклетство, издајство, лаж, лицемерје...

Гордост је једна од појава које можемо доста добро описивати посматрајући пажљиво сами себе и не читајући анализе научника. Но, ипак бих навео неколико мисли епископа Варнаве Настића:

Љубав значи сакривање туђих недостатака;
гордост значи истицање својих вредности.
Туђа врлина за љубав је извор неприкривене радости;
туђа врлина за гордост, пак, представља извор прикривене мржње и потајне зависти.
Љубав отворено оплакује пад ближњега;
гордост се овоме паду радује - јер јој је један такмац мање.
Љубав види код ближњих и у нелепоме лепо;
гордост, пак, види код ближњих у лепоме нелепо.

Основна карактеристика гордости јесте узурпаторско понашање, највише у односу на Бога, али и у односу на људски поредак, не само ван Цркве, него, на жалост, понекад и у њој самој. Најпре је Сатана покушао да присвоји оно што је Божје: свемоћ, ауторитет, царско достојанство, па пошто није успео да то отме од Бога, он лаже пред људима да заиста има божанске атрибуте, да би људе себи потчинио. Трагикомична је појава да се и у хришћанству, с времена на време, јављају људи који умишљају да су они нове месије, уверени да ће тек они да преуреде и спасу свет -они, чини се, као да завиде, веома завиде Господу Исусу Христу због његове јединствене и неотуђиве спаситељске функције у роду људском! He мислим само на реформаторе и секташе. Благи месијански елементи могу се појавити и у понашању понеког од младих професора, уметника, монаха, свештеника, научника. Они се тога ослобађају тек у судару са исцелитељском стварношћу живота и суровом добротом других месија, или им сам Бог помогне да пронађу своје право место. Шта тек да кажемо о онима који злоупотребе поверење свог претпостављеног, па се, користећи туђи ауторитет, чак и у односу на своје колеге понашају као онај црни Арапин из епске песме што је разапео шатор насред друма и отимао свадбарину, све док није наишао Краљевић Марко и уклонио га својом ђордом!

Прича о гордости, ма колико се причало, увек остаје недовршена. Подсетили бисмо се на крају да Сатана најуспешније делује у свету кроз људску гордост, а то је баш зато што гордост и јесте сатански начин постављања своје личности у односу на Бога, свет и друге људе, и сатански стил живота који следи из таквог опредељења. Горд човек најпотпуније оприсутњује Сатану.

Против гордости успешно се боримо смирењем. Но, не само зато што је смирење супротност гордости, него још више због тога што је у хришћанском смирењу присутан Бог својом благодаћу. У Светом Писму јасно пише да Бог „смиренима даје благодат", а благодат, подсетимо се, значи - божанске енергије и божанска моћ. Шта, дакле? - У свакој борби између гордог и смиреног човека понавља се, односно, наставља се, борба између Сатане и Христа! Ето, зато су смирени следбеници Христови јачи од свих гордих силеџија, и зато ће кротки, а не гордељивци, који мисле да су јачи, „наследити земљу", као што је и казао Господ.

Једина порука гордима: Вратите се у Дом Очев! Покајање није болно, јер се њиме постаје син Оца Небеског.

Примедба приређивача: Један јако добар текст о молитви за препоруку.