Наталитет

Бела куга је горуће питање за нас Србе. ОПСТАТИ или НЕСТАТИ? Но, пре него што питање беле куге и наталитета у Србији пођемо сагледавати из шире друштвеног угла, једно кратко подсећање из психијатрије.

НАГОН ЗА ПРОДУЖЕЊЕМ ВРСТЕ - састоји се од родитељског нагона и сексуалног нагона. Родитељски нагон се манифестује у жељи и потреби за формирањем породице и одговарајућом бригом о потомству. Одсуство жеље и потребе за формирањем породице имамо код депресија, а појачање родитељског нагона, познатије као тзв. мајмунска љубав (претерана брига за потомке), може да представља неуротично испољавање, али и карактеристику неких етничких скупина. Остваривање родитељског нагона је биолошка сврха постојања сексуалног нагона. Родитељски нагон на неки начин представља и нагон за самоодржањем. Као мотиви за родитељство срећу се: емоционална инвестиција за старост као израз суштинске човекове потребе за трајном љубави, потреба човека за бесмртношћу (старији људи често кажу: "Венчај се да имам унуке, па да на миру могу да умрем .", јер на тај начин њихови гени тј. они, настављају да живе и на овом свету), стварање новог живота (јаче је код жена), стварање нечег тако значајног и заједничког са вољеном особом као што је дете (амалгамисање љубави), задовољство у подизању и формирању новог људског бића, непоновљивост детета - јер не постоје две исте личности, јачање заједнице (старији људи често кажу, кад погледају своје многобројно потомство: " Погледај их! Ја сам од користи и народу и држави!" ), итд... Ако мало пажљивије простудирате мотиве за родитељством, јасно је да је здравом човеку својствена и жеља за рађање већег броја деце 1 Мој. 28:3 – А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,. Једно од питања које се поставља пацијенту у психијатријском интервјуу јесте и питање: "Да ли је за вас подизање деце извор задовољства или једна непријатна дужност?". Ментално здравој особи подизање деце јесте извор задовољства. Такође се пацијенту поставља и питање: "Да ли има неко у ближој фамилији да се није удао односно оженио (мисли се на тетке, ујаке и стричеве)?". У том светлу, разни видови пропаганде против размножавања тј. против стварања породице и против стварања већег броја деце, представљали би систематска настојања у обесмишљавању животног смисла за људе Јер. 29:6 – Жените се и рађајте синове и кћери; и синове своје жените, и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, и множите се ту и не умањујте се.. Користимо термин пропаганда, јер се пажљивом анализом медијских садржаја (новине, радио, телевизија), као и анализом неких ствари из ближе прошлости, комотно може говорити о пропаганди, мада истина некада ненамерној, а некада и намерној. Навешћемо неклолико илустрација такве пропаганде.

Ове особине, као знак слабог осећаја друштвености тј. слабе социјализације (егоизам - наш народ би то рекао “само свој”), и науротичарске потребе за сталним уживањем у "задољствима" (хедонизам - наш народ би то поједностављено рекао “у се, на се и пода се”), су изразито развијене код психопата (дају примат тренутним над трајним задовољствима), док се исти код ментално здраве личности срећу у вишеструко мањој мери. Другим речима, овде би се говорило о пропагирању психопатских образаца понашања и начина размишљања. Обзиром да у медицини постоји дисциплина која се зове ментална хигијена, то треба да будемо поносни, што смо по професији највећи непријатељи овакве пропаганде.

"Жена је сељанка ако роди више од двоје деце", "Еманципована жена не сме себи да дозволи такав примитивизам као што је рађање већег броја деце", "Робовање породици и рађање већег броја деце је последица тога што је примитивна Српска Православна Црква вековима заглупљивала народ у свему и свачему" Ефес. 4:14 – Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре; Ефес. 4:15 – Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос., “Попови ништа не раде, већ живе на леђима радничке класе, а да би имали дебљи џеп, узимају да проповедају рађање већег броја деце”, "Само се сиротиња множи као стока", "Деци треба обезбедити све и свашта да би максимално могла да уживају у животу", " Рађањем већег броја деце прави се сиротиња" 2 Кор. 12:14 – Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци., "Свуда у цивилизованом свету наталитет опада, а ми смо ваљда цивилизован свет" Приче 27:6 – Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни. Јов 13:4 – Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари. Јов 13:5 – О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри. итд. 

Ова пропаганда је врло тихо (перфидно) пуштана у народ, кроз увек добро посећене партијске семинаре, преко базе КПЈ (активисти у чланству) у већински српским срединама, а не отворено преко медија, тако да је политички врх КПЈ имао "чисте руке", а "највећи син наших народа и народности - друг Тито", је чак бивао и врло поштован кум породицама са више деце. Резултат свега тога било је веће смањивање бројног стања Срба у односу на друге народе. Наравно, ову пропаганду су као начин живљења и разговора са другим људима (омасовљавање), прво прихватале психопатске и примитивне структуре личности, којих у сваком насељу има око 10%, постајући тако прва и права пешадија на терену, а затим, кад је сто пута поновљена лаж постала истина ("brain washing", описано у психијатрији) Псал. 1:1 – Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи, Псал. 1:2 – Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! Псал. 1:3 – Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује. онда су и они нормалнији почели да се прикључују све више и више.

Suma sumarum (све скупа), сва ова егоистичко-хедонистичка пропаганда је, рађање и подизање деце, човеку представила као једну непријатну дужност (!).

У светлу ове приче, не може се занемарити и то што је комунистичка власт одвојили Србе од Цркве, као традиционалног борца за прокреативне циљеве живота. Комунистички режим је неговао послушност кроз параноидност, страх од сваког другог човека, што је довело до разбијања српског колектива, а што је па опет било у супротности са циљевима Цркве. Црква је елегантно одвојена од народа кроз параноичне фразе типа: "Ко иде у Цркву тај шурује са четницима", а по изласку из цркве добродошлица је бивала на информативном разговору у полицији, те је народ тако био лишен могућности да дође у додир са ментално хигијенским утицајем Цркве. С друге стране, код римокатолика је ситуација била битно другачија. Илустрације ради, 1960-е године, у болници у Сплиту, фратар је посве рутински ишао од болесника до болесника, исповедајући их и по потреби причешћујући, ничим неометан у обављању своје дужности, иако је тада било врло живо сећање о масовном учешћу фратара у покољу Срба током 2. светског рата.

Ако знате то, да се некад у комунизму морала тражити сагласност партије за склапање брака (идеологија је заменила религију), онда се нећете изненадити што су касније месни комунистички функционери на форумима имали и тачку дневног реда нпр. "Како то да педијатар који лечи НАШУ децу, има петоро деце и још им дозвољава да иду у цркву??". Изгледа да су управо лекари ти који немају проблема са размножавањем, што се посебно добро види ако се као пример узме чувени амерички проф. др Артур Гајтон, аутор наше књиге "Физиологија", који са својом дивном супругом Рут има десеторо деце (8 синова и 2 ћерке). Да је овај чувени човек којим случајем Србин који живи у Титовој Југославији, вероватно би и сам друг Тито морао да се огласи, можда и са извесном дозом забринутости због бројног стања његове породице. Можда би Гајтонови добили и бесплатан курс о планирању породице, а све зарад "еманципације" Срба. Занимљиво је да је чак и горе поменути, цивилизовани свет, био доста "нецивилизован" и "нееманципован", што су показале и анкете америчких жена (рађене 80-тих), које су се у преко 80% случајева изјасниле, да не би имале ништа против тога да остану кући и воде рачуна о васпитању деце, уколико би њихови мужеви могли да зараде довољно новца за породицу, али наравно, наш обичан човек о овоме није имао ни појма. Наш човек се зато поштено трудио да буде еманципован, по јусу.

“Еманциповани“ свет је што се тиче броја деце, “еманципован” зато што је изманипулисан, а не зато што постоји нека Бог зна како битна разлика између нпр. становника Кине и Америке. Граница између “еманципованих” и “нееманципованих”, није ништа друго до граница између оних код којих је телевизија у свеопштој и оних код којих је телевизор у минималној или никаквој употреби. Добар пример начина којим се преко телевизије манипулише људским нагоном за размножавање, јесте чувени понављани приказ “срећне породице” која има 1 или 2 детета. Иначе, у “срећној породици” су сви лепи, млади, насмејани, задовољни, у луксузној кући, лепо обучени итд. Све у свему, идила. Разлог због чега наведени образац пропаганде успева, јесте то што људски мозак (психа) функционише по принципу асоцијација и сликовних представа. Другим речима, ако су срећа и 1 или 2 детета нешто што је повезано, онда ће се они који се труде да буду срећни, размножавати онолико колико је то повезано са њиховом представом о срећи, то јест - 1 или 2 детета.

Лично се сећам времена када је појам стандарда било имати телевизор у боји. Припадници старије генерације се вероватно могу сетити и оног времена, када је појам стандарда био имати било какав телевизор. Изгледа да је смисао борбе за статусне симболе, био у ствари борба како добити господара. Што би рекао Митрополит Антоније Блум: “Оног момента када не желиш да поседујеш - постајеш слободан, јер оно што поседујеш - тиме ћеш бити запоседнут.” 3 Мој. 26:1 - Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш. 2 Мој. 20:3 - Немој имати других богова уза ме.

Колико су вера и савремена медицина у контрасту са свом овом пропагандом, и при том између себе веома склони надопуњавању, речито говори чињеница, да је медицински критеријум по коме се брак проглашава стерилним, испуњен само онда када зачеће изостане након годину дана редовних сексуалних односа без употребе кондома. 5 Мој. 24:5 – Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.

А сада, мало о нашој даљој историјској прошлости, а мало и о актуелној садашњости.

Ако се погледају статистике, види се да Срби као нација увелико биолошки изумиру. Примера ради, 1389. године, пред Бој на Косову било је 5 милиона Срба. Данас, нешто више од 6 векова касније, Срба заједно са расејањем има око 8,5 милиона. Код Енглеза овај однос изгледа овако: пре 6 векова их је било 2 милиона, а данас их има око 200 милиона.

Срби су дакле пре нешто више од 6 векова, били врло моћан народ (трећи словенски народ по бројности), народ који је суверено контролисао готово цео простор западног Балкана, а и нашто шире. Срби су кроз историју били изложени: физичком геноциду (починише га: Турци, Аустро-Угари, Албанци, Хрвати, један мањи део тзв. Бошњака, Мађари, Немци и Италијани), верском геноциду (римокатоличка црква и ислам), политичком геноциду (Аустро-Угари су на "својој" територији декретом забранили да се неко изјашњава као Србин католик и уместо тога увели Хрват, тако да је око 70% данашњих Хрвата управо српског порекла, српске крви; слична политика је спровођена од комуниста у Албанији и Грчкој; наши комунисти су организовано пресељавали Србе са Косова и из Босне и Хрватске у тзв. ужу Србију и Војводину, те тако у миру довршавали оно што хрватске усташе и албански балисти нису успели да заврше у другом светском рату; комунисти су Уставом из 1974. год. правили нове народе од Срба (Македонци, Муслимани (данас тзв. Бошњаци), Црногорци), и психичком геноциду (ја сам га горе покушао објаснити, а за остале геноциде питајте историчаре, правнике, економисте и политикологе).

За више информација о геноциду над нашим народом, као и над (по страдању) братским јеврејским народом, погледајте линк Геноцид над Србима и Јеврејима.

Било како било, Срби су данас 7. - 8. словенски народ по бројности, и узрасно најстарија нација Европе због јако малог наталитета. Наталитет у Србији је поражавајуће низак. Ако се овим темпом (не)рађање настави, Срби ће 2030. године чинити мање од 50% становништва Србије, а 2070. године имаћемо 2,5 пута више људи старијих од 65. година него деце млађе од 15 година, што представља биолошку тачку са које нема повратка, и од тада ће се (некад) српска земља препустити виталнијим народима (Албанци, Роми, и тзв. Бошњаци), а преостали Срби временом асимиловати у њиховој маси.

Колика је штета од малог наталитета за државу, те посредно и за појединца, најбоље илуструје податак да тренутно на сваког радно активног човека имамо једног пензионера. Однос радно активни/пензионери је јако важан и мора да буде већи од 1, јер у противном следи пад животног стандарда, а самим тим и слабљење државе. Деца су заиста богатство, у сваком погледу. А да и не говоримо о томе што је безбедност нације, а самим тим и сваког њеног припадника, много, много већа када је нација бројнија, што је и логично. На фронту је увек боље имати две армије него једну. Што већа снага - веће шансе да се преживи. Секташки и депресивно-песимистички поглед би био нпр. "Шта!? Не пада ми на памет! Па зар да рађам децу за ратове!? Да буду топовско месо!?". Сваки коментар је сувишан.

Да би се нација минимално ширила, неопходно је просечно бар 4-оро деце у породици, зато што није мали број људи који не доживе да добију потомство (нежење, све чешћи стерилитет, несрећни случајеви и смртоносне болести младих), те би просечних 3 – оје деце, тренутно било довољно само да покрије "природне" губитке нације. Лично бих волео да будем и сведок српске демографске експлозије, и то како у отаџбини тако и у расејању. Мислим да бисмо ми као будући лекари требали да предњачимо у томе, угледавши се барем мало на и нашег драгог професора, на Артура Гајтона.

Војислав П. Радоја

P.S. У овој причи о размножавању, не могу а да се не осврнем на, не тако ретко присутну искомплексираност неких наших сународника по питању наших крвних веза са Турцима.