Ефикасност кондома

Кондом, да или не? Американци су на основу најновијих истраживања довели у питање ефикасност кондома, као што можете видети преко доле наведеног линка. На територији Америке, годишњи профит индустрије кондома износи око 500.000.000$. Америчка Влада годишње улаже око 170.000.000$ на име подршке курсевима који пропагирају сексуалну апстиненцију. На територији Србије, профит индустрије кондома износи око 10.000.000$. Колико је наша Влада уложила пара на име пропагирања сексуалне апстиненције? Треба ли наша Влада да финансира кампање под слоганом: "Са СИДОМ се - живи!", које народу и не помињу од чега се и како умире са СИДОМ (инфекције и малигни тумори!)? Треба ли лекари да буду агенти продаје за индустрију кондома? Око 90% људи је способно за сексуалну апстиненцију, другим речима, сви психички здрави људи. Медицинске контраиндикације за сексуалну апстиненцију не постоје, тј. сексуална апстиненција не наноси апсолутно никакве штете психо-физичком здрављу човека. Из фармакологије су нам позната следећа правила: "Primum non nocere!" (Најпре не нашкоди!) и "Primum optime curare!" (Најбоље могуће лечи!). Као што ова правила лечења важе у секундарној здравственој заштити, она такође важе и у примарној здравственој заштити тј. у превенцији. Сме ли акценат пропаганде да буде на употреби кондома чија је ефикасност сумњива, а да се о сексуалној апстиненцији - најбољем могућем начину заштите - ни речи не каже? Треба ли кампања да буде по мери људи који имају поремећај личности (психопате), те да прећутно сугерише психички здравима обрасце сексуалног понашања? А о томе колика је сигурност кондома у спречавању нежељене трудноће, најбоље говори абортус који користе као средство контрацепције.

Посебно када се има у виду, да је сигурност кондома, када су у питању полне болести далеко, далеко испод 99%, док је с друге стране са сексуалном апстиненцијом ситуација битно другачија (сигурност преко 99%). Као што ћете, између осталог, видети из линка на дну стране, неки покушавају да својеврсну сексуалну апстиненцију испропагирају и код људи који имају хомосексуалност. На жалост, болесна природа њихове сексуалности, у поређењу са хетеросексуалном, није ни изблиза тако охрабрујућа када се говори о сексуалној апстиненцији, обзиром да се хомосексуалност најчешће среће кад асоцијалних психопата (има их око 3% у општој популацији), а они су управо у категорији оних који су неспособни за сексуалну апстиненцију. Живе по психопатолошком принципу: "Задовољство одмах и сад!", тј. дају примат тренутним, уместо трајним задовољствима, а то у комбинацији са карактеристичном психопатском неспособношћу да се трајно емоционално вежу за једну особу, резултира појавом промискуитетности. Воља и свест су им подређени нагонима, за разлику од нормалних људи који задовољење нагона подређују вољи и свести, и који као што рекосмо, чине око 90% опште популације.